Размишљам о теби

Увек у последњем трену размишљам о теби. Зовеш ме и кажеш како ти се моја нова девојка жали да јој се не јављам... А мени је мука од свега, од ње, стално хоће да ме љуби, зури у мене сатима и смара ме... Ти ме питаш - па добро, шта би ти хтео? Знам ја добро, знаш ти добро, кажем - ја бих хтео неку која ме не смара. Ти кажеш - тебе све смарају. Кажем - не све, а ти се само насмејеш. 

Бејб, ја сам човек који воли своје проблеме, а ти си мој највећи проблем, и знам није баш све ишло по плану, али јебига, мислим да заслужујемо још једну шансу, да се потрефимо обоје и да нам буде најбоље до краја света. Много ме нервираш, то стоји, и много те нервирам, и то стоји, и почео сам да седим због тебе, али и даље си она девојчица... А ја сам онај клинац са качкетом. Џамбамо се још од тад. Кад сам љут, ти ми само кажеш - 'ајде, нисмо одавно, и почну варнице. Зато те волим Бејб. Разумеш ме. И пролази време поред нас, и мислим ти волиш кад те смарам и мислим да ће се све ово једног дана испеглати, а када се испегла, једини трип који имам је тај да ћу престати да пишем, јер ће ми тада живот бити много добар и не можеш писати добро и живети добро, то двоје не иде под руку сасвим, нешто мора да не штима, и ја то капирам. Само се надам да ће писање обастати, остало није важно, ионако сам глина у твојим рукама...

Нисам више ни зелен ни плав, Бејб, разумеш?  Хоћу да дођеш, легнеш поред мене, наслониш главу на моје раме и останеш ту, уз мене, да бројимо замишљене лептире и јуримо непостојеће аутомобиле, заједно. Можда звучи геј романтично, али кладим се да ти никада нико од тих  геј манекена кошаркаша то није рекао. Волим те Бејб.