Рођен си. Ниси баш то тражио, ал' ето, нису ни маторци, заломио си се, тако, случајно. Одрастеш у клипана који има велики нос и ваљда добро кефало. Немаш паре па да не мораш да мислиш, немаш ни лепоту, па да можеш да будеш глуп и да те толеришу. Дакле, што би рекао кум, добио си шта си добио, са разлогом. Откријеш неки свој таленат и онда почнеш да груваш. А цивилизација је сувише омамљена пићем и славнима да те примети. Лош трип.
Живиш тако, капираш неке ствари солидно брзо, и мислиш да држиш све под контролом. Читаш неки психо тест и он ти каже - ако се слажеш са наведеним, окрени на страну педесет и девет, а ако се не слажеш са наведеним окрени на страну педесет и девет. И ти окренеш страну педесет и девет. Капираш шта су урадили. Капираш да немаш слободну вољу. Капираш да је све ово само игрица. Капираш да се завршава када испуниш квест... Ако завршиш раније, удариће те ферари и изгубићеш тај један живот, један једини, али ће ти опет на лицу писати "победа". Тако треба живети и тако треба умрети. Мислим, не треба умрети под точковима ферарија (или било ког другог нафураног возила), него треба живети да сазнаш који је твој квест и како да га најлакше испуниш са оним с чим располажеш. И када будеш умирао, насмеј се - вероватно си испунио квест.
Ако одустанеш од квеста постајеш део масе, милијарду других који су такође одустали од својих задатака и чекају смрт у дому за старце, играјући мице са колегом стогодишњаком. И маса је помахнитала, више не поштују хероје, више немају хероје. А ти билдујеш таленат радом, и све више тонеш у неке измишљене земље, земље изван свега овога, и понестаје ти оштрине, ниси више бритак на језику и све то те вуче ка тој маси, маси толико великој да има сопствену гравитацију, привлачи људе са квестовима, одабране људе, људе са даром, вуче их све у црну рупу.
Сувише талента те може убити, коначно капираш шта је Ленон хтео да каже. Мада, то и јесте циљ игрице, зар не? Није фазон да рејџквитујеш као сви они слабићи који су се убили. Није фазон да умреш у стопедесетој са неиспуњеним квестом. Фазон је да се бориш. И требају нам нови богови, ови стари су опседнути контролом. А и онај мали делић што није у њиховој надлежности успевам да зајебем, и мислим да сам опасан, зајебао сам систем, не схватајући да сам део система. Ваља се борити за идеје, а моја идеја је слобода, али не она коју желиш, не слобода у којој ћеш да пијеш, једеш и крешеш курве, него слобода ума, много битнија ствар која функционише по принципу - замисли и оствари.
Створи себи бољи свет. Растави га на атоме и склопи га у животну супу из које ће израсти све што желиш.
0 коментара:
Постави коментар