И док су снегови вејали, мртви људи су плесали и ништа није било у реду. У неком ћошку тог света сам био и ја, некада млад и бесан, сада само стар и привикнут, на људе, на демоне и изумрле добричине, укус мармеладе и и звук новчића. Људи су ме волели зато што сам био бесан, и за себе и за њих, и ја сам био океј са тим, све док ме трипују да добро пишем и све док ме трипују да сам у праву. А неке су девојке пролазиле кроз град, изузетно младе и сачуване од света, посматрао сам их са клупе, меркао једној дупе и био је то добар живот. Временом их је било све мање и мање, и струне су биле све тање, и напослетку, свет је пукао напола. Тешко је сачувати свет коме је потребан избавитељ на сваких пар миленијума, да дође и пуцне прстима и каже - сад сте чисти, 'ајте опет од нуле. А ми дигли куле и носеве, за трен у исти брлог потонемо, и седимо, картамо и пијемо, јер једном се живи и нема везе што смо изгубљени, о томе ћемо мислити касније.
После, приђеш џину од милијарду метара, он те милостиво погледа и каже - изволите вашу карту до пакла, и сендвич, за успут. Снег веје у мају, опет се неко играо са временском машином, кретени, а чувар машине лежи негде разбијен од тешких халуциногена, и ова хијерархија света не шљака уопште, тотални колапс свега, ма нема везеее... И посматрам све то из неког ћошка и смејем се, нисам љут, шљапнем најближу женку и она поскочи, онда ми донесе још једно пиво и цигарету, завали се поред мене и посматрамо шоу заједно...
И након свега, људи ме посматрају као добричину и краља, краља будала, јер овде и немаш других, а ја им се смејем и они се смеју, и нико није љут, сви смо се помирили са тим, да нећемо добити ланч пакет када стигнемо горе и то је баш безвезе. Осећам како ме нешто боде у леђа, можда првим летом одем, а глумци су тако добри и сценографија је још боља, само је представа лоша, и опет, не иде ми се, овде ме макар хране. Добро је постојати, било где, чак и овде. А шта би ти, сад од мене још?
А мој мешанац, булдог по изгледу, пас по нарави, само ме гледа тужним очима и ништа не разуме.
0 коментара:
Постави коментар