Нешто

Хорде капута протичу улицом,
ја само седим овде
и чекам да се
нешто деси.

Чује се валцер монструма
беле крви,
чују се лале
цвеће пакла,
чују се моји хладни прсти,
последица дугогодишњег чекања,
да се деси
нешто.

Ту једну ствар чекам и чекам,
 а она никако да дође у мој стан,
живот или сан.

Проблем је тај
што ни ја не знам
шта чекам.
Да ли је то акција,
ствар ил' особа,
ни најблажу представу немам
и све је то
једна
весела тужна опера.


Можда се та пресудна ствар
већ десила
и звезда је пала са неба
или спејсшатл,
а ја нисам то приметио,
заокупљен ишчекивањем
необјашњивог.

И тако, дан за дан,
седим са Дилан догом и старим мачором,
и заједно чекамо
нешто да се деси.