Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

1. мај 2012.

О бичаркама

Чешће сам без инспирације него што сам са њом. Исти је случај и са женама. Кад их нема - нема, а кад их има - има их тона. Јебеш ми све, не знам шта да радим. Није ту само реч о осећањима, величини корпица и боји косе, него и о мени. Ја бих једну онако, право добру, а све које су ми на располагању би само да се играју. Некад је свет био прав, дрво је било дрво, а мушко које суче брке се играло осећањима наивних девојака. Данас нас је еволуција довела до једне нове подврсте жена, такозваних бичарки и све је наопако. Бичарке су гадне. Неки их воле, други не. Ја их лично и не миришем нешто, не волим их, презирем их, бичарке су исконско зло које су богови бацили на нас да нас докрајче... 

Такође, постоје и бичарке на трави. Оне су питомије и боље од обичних бичарки. Макар имају смисла за хумор. Времена се мењају, тако се мењао и начин облачења бичарки. Почео је трендом глобалног загревања "што мање крпица на себи" и таман кад смо се понадали да ће почети да шетају потпуно голе, а оне ето, промене курс и заплове у воде хипстер културе. Значи, бичаркама је данас поента навући нешто што нико не би навукао на себе, бити другачији, "оригиналан" као и стотине других бичарки, носити патофне на плус брда, јер се слажу уз мушему око врата и бити срећна јер си "ин" и "тотално друкчија од других". Јебеш то. 

И реците да сам патријахалан, ал' и добре се цуре кваре, чим наиђе неки шмекерчић са тетоважом одмах цеђ и одма тренд и одма је опасна, одмах изгубљена. Јебеш то. 

И не могу ја овако да радим... Да ми се појави Бејб сада, не бих ни речи више са свима њима проговорио. Она затвара круг. Имам само један проблем. Неће се појавити она и круг ће остати отворен, а у кругу лепушкасте аждаје, ниједна не разуме, смеју се када им кажем да пишем... Само ти разумеш. 

Ето шта се деси кад човеку без инспирације дате папир и оловку, у овом случају виртуелну. Само се куробеца и мисли да је рекао нешто ново, а све је то старо, има десет година бар. Ништа ново не могу да кажем, јер шта год да кажем - погрешио бих. Бичарке су свуда, крију се међу лепим женама, а лепе су све. И никад не знаш, шта си купио, док не одмоташ фолију, и загледаш се у дубине те неке одабране жене. А тад је већ касно. Бичарке преузимају свет, а ми се зајебавамо...


0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren