Једно мајско вече

Врело мајско вече,
ти и ја под ћебетом делфина,
чоколадно млеко
на сточићу
и покојна улична светиљка.

Супер месец напољу,
лаган ветар улази
кроз прозор тихо,
и мрси ти косу.

Окрећеш се лагано,
ТАП! не дирај то,
и настављаш да спаваш.

Ја и даље
лежим будан,
пулсирајућег образа,
и слушам
крекете удаљених жаба.

Гледам у месец док се
пружам преко ње,
узимам тетрапак са сточића
и док лењо млеко иде уз цевку,
мислим о
покемонима,
јер не смем
о њеној лепој
коси.

А тако бих се играо
са њом.

Удаљени сат
из друге собе
откуцава два сата
после поноћи,
а ја још увек
не могу да заспим.

Лоше је то,

што нико
баш нико

не плаћа прековремене сате

доколичара.