- Мислио сам да искулирам, ал' не могу.
Дошао сам да се попичкамо.
Нисмо никад, ред је.
Имам проблем. Јављаш ми се стално, стално разговарамо, а кад те питам за број или да се упознамо ти само искулираш. Па јебем му матер, реци нешто, реци нећу да ти дам број или не желим да те упознам или било шта, само немој да ме безобзирно кулираш... Не знам шта ког курца више да радим. Само ме користиш да ти прође време, шта ли... Зла си и безобразна. Мршћи!
Ма не могу ја да се нервирам око ових ствари, заборави да сам уопште ишта и рекао.
- Али си рекао.
- Рекао сам. И сад ти кажем да заборавиш.
- Али ја не могу да заборавим. Знаш како, ниси ти једини на овом свету.
- Маче, у твом свету постојим само када ти је досадно...
- Није истина. Драг си ми.
- Наравно. Можеш да ме зајебаваш како 'оћеш, кад 'оћеш, колико 'оћеш. А видећеш себе једног дана када одем. Бићеш тиха... Наравно, имаћеш и даље армију оних као ја, да се смејеш њиховим изјавама и да ти дају кршна рамена за плакање, иако ти никад не плачеш. Уствари, све ће бити исто. Нисам ти ништа значајнији од лампе поред кревета.
- Ја волим своју лампу поред кревета. И трипујеш се, искулирај мало...
- Одувек сам триповао и баш ми је лепо овако. Чек, шта, ти као хоћеш да ме видиш, чујеш?
- Наравно.
- Па зашто не учиниш то?
- Радо.
Имамо само један проблем. Ја нисам стварна.
0 коментара:
Постави коментар