Блуз у дугачкој ноћи

Свиђа ми се ова соба, фали само још неки блуз да се чује и то би било то...Замисли, замисли сад једна танка дрвена врата са много замућеног стакла, као што имају детективи, замисли одмах и једну огромну жуту завесу, баријеру за тенкове, химере и сва друга белосветска бића...Замисли стари лустер као сунце и комоду храстову, а на њој стари бајонет из рата и још пар страних сечива, пар стрелица за пикадо и један изгребан кликер који сам довукао у ђону једног дана, чак из школе. Погледај лево, ту је тај сто. Видиш неке слике изнад њега, праве слике лепих девојака, фигурицу Вука од гипса и брдо школских књига набацаних у три слоја...У ћошку чучи стидљива библиотека, књиге сакупљене са свих страна гурају се у по' метра простора...А неке су сувише велике и битне да би биле ту, друге су пак сувише ситне, ћуте мислећи да нису кул...И календар је ту, онај мини, још увек је новембар...Мало изнад стоји св. Георгије израђен од само шибица, права ствар. И он изгледа старо, а уствари је од скора ту, као и све остале ствари...

Можда и није тако, девет година има бар...Није он толико млад, него сам ја помало стар. Одмах поред стола лежи и један те-ве, прашњава људина са добрим плавим оком у средини...Гледа он мене, али не гледам ја њега. И тако је већ дуго...Ту је и једна луда фотеља која је угостила много мојих пријатеља, сада то мало ређе чини, јер, хеј, ни другови нису оно што су били. Дугачки кревет са куглама на ћошковима, неколико јастука - један танки са штрумфовима, један огромни карирани, омиљени мали и још пар обичњака...Леже ту, а преко њих је најчешће изврнут прекривач, као да бије битку свог живота, тако изгледа сваки пут. Сточић поред, шоља од кафе, тегла нутеле и два велика паковања плазме углавном су ту...И једна лампа, скромно сагнуте главе прати ме кроз живот, надајмо се - дуг. Испод сточића мноштво стрипова, Политикиних забавника и осталих лудих ствари...Једна слика преко целог зида, млади јелени ричу гледајући женке, а у бистрој води им се види лик...Постер са пандом прекрива ружну електричну кутију која и није тако ружна...

И то би било све...Само неки блуз да свира и ти да ми не даш мира...Да ми кажеш како сам удобан и да оставиш још коју длаку на мом јастуку...Хеј, још увек сам исти позитиван негативни тип. И знаш већ, понекад бриљирам, понекад и не баш...Ортак са разним дрипцима и пропалим наивцима...Уствари, само сам још један од њих. Пашћу сутра испит, нема потребе од тога правити фаму, и не знам, копка ме сад, како би било сад, баш сад да се појавиш? Вероватно бих ти рекао да си дебела и говорио ти неке безобразне ствари, а ти би се смејала...И одлазили би возови, а ми би били овде, на топлих минус десет, штипкао бих те и ти би се љутила...Џабе овај блуз, сувише сам незгодан да бих био са било којом...Ти си ме знала и без намере неке чинила да се осећам као цар. И увек се на исто своди, мрзим ликове који се опијају годинама због тамо неке, мислим да су фолиранти клети, а ја још увек пишем теби, иако ово одавно не читаш. Има ту разлике неке, ти мени помажеш да будем бољи, а њима ће требати јетра у двадесет и првој, и ко им јебе матер, ти си права ствар.