Овај јануар,
гадан месец за слепе и свевидеће,
за студенте и пензионере,
за уметнике и осталу багру.
Не волим јануар,
књиге даве и само даве,
купатило ми је поплављено,
и све што добијам су тоне јаве и трунку сна.
Ноћас сам копао рупу,
снег је падао по мени као да нисам битан,
цев је пукла, те проклете цеви никад не потрају,
као ни људи око мене.
Бели јануар,
са минус триста и сунцем горе високо,
чудан месец и траје дуго, далеко дуже од осталих.
Јебени јануар,
кад небо се сручи
на рамена обичног човека, будале и уметника.
0 коментара:
Постави коментар