Проглас

Драги читаоче, пре него нешто почнеш да читаш овај текст молим те да попуниш ову анкету десно, веома би ми значило. Сада када смо то решили, имам пар озбиљних ствари да ти кажем. 

Од данас па надаље нећу писати сваки дан. Уствари, писаћу, али нећу објављивати овде. Размишљао сам о овоме већ пар дана и сада ћу покушати да образложим зашто сам донео ту одлуку. 

Прво, нисам задовољан  већ дуже време мојим причама. Једноставно, није то то. Имам по коју добру реченицу ту и тамо, али нема поенте, поуке, не преносим никакву поруку читаоцима, а требало би. Пишем као мува без главе, само седнем и жврљам. Не иде то тако. Такође и стил ми је слаб, то сам закључио скоро. Често правим грешке које већина вас не примећује, али ја их видим и то је проблем. Све то заједно ме чини незадовољним и зато сам одлучио да пробам нешто ново. Читаћу више него што пишем, а писаћу полако и одмерено. Прво ћу стварати концепт, потом писати, а након тога се посветити уређивању те приче на најбољи могући начин. Такође ћу се трудити да приче не буду обичне, да имају неку поруку и да, за разлику од мог досадашњег писања, буде што мање мене у причама. Трудићу се да поштујем бар основна правила писања, јер мислим да са овим што пишем сада нећу далеко стићи. 

Друго, циљ свега овога је да читалац оде задовољан са блога, а не само краћи за десетак минута живота. Наравно, још важније од тога је, ма како то себично звучало, да ја будем задовољан. Мислим да имам тај неки потенцијал, много људи ми је то рекло, али сада треба да се потрудим да  те добре реченице и добре заплете мало уредим, обучем у златно руно и проткам неким битним порукама више него фикс идејама којима су била зачињена моја досадашња дела. Ако се могу назвати делима. Једна ме ствар мучи. Нисам сигуран да ли сам напредовао временом или сам се покварио. На почетку сам писао добре ствари, мрачне приче, али биле су кратке и грубе, а сада пишем сасвим обичне приче, али су нешто дуже и финије уређене. Не знам ни сам, али мислим да би комбинација мене са почетка и мене од сад можда била права ствар. Уосталом, видећу то како време буде пролазило. Једино што сам схватио - схватио сам да желим да напишем квалитетну ствар више него да будем објављен негде. Сад сам, такође, схватио шта ми је профа говорио у средњој о писању и свему, и био је у праву човек, ал' ваљда је требало да прође неко време да бих то схватио. Како год било, потрудићу се да окренем нови лист. Ако то којим случајем не упали...Па, макар сам покушао. Свеједно, у свако доба могу да одем да перем судове у Енглеској и да ми буде лепо, као Орвеловим момцима. 

То је све што сам желео да вам кажем. Поздрав!