Пар речи о Матором покварењаку

У то време сам читао свашта, можда мало више Орвела и Прачета него остале, и било ми је сасвим добро. Док сам разговарао са неком од тад још неоткривених хипстерки, рекла је - "О, читам Букоовског, како је генијалан перверзњак!", и послала ми неколико његових прича. Прелетео сам их погледом тад, изгледале су занимљиво, и продужио даље. Прошло је тако пар дана, довршио сам књиге које сам читао и отишао у библиотеку. Када сам узео нови товар и стигао до врата, рекао сам: "Је л' имате нешто од Буковског?", додао једну танку књижицу у торбу и запалио гајби. Прочитао сам књигу, више изненађен него одушевљен. То је био први пут да сам се сусрео са нечим прљавим, написаним са псовкама, уличним говором, са много лудих сцена које се никад не би могле наћи у класичној књижевности. Нису ми се нарочито допале секс-приче, јесу биле ефектне, али исто тако сам могао пустити порнић и завршити са тим...То није било оно што сам тада тражио. Ипак, наставио сам да га читам због тог језика, и тих блиставих момената са мало филозофије, мало пијанчења и пар занимљивих људи са маргине. Права ствар, блиска, иако је живео на другом крају света...На крају, свуда је то исто. 

И гледам чак и сада, годинама касније, како хипстер клинке читају како матори цепа лепотици најлонке и дискутују о томе на малим одморима и мука ми је...Вероватно ће тако бити до краја света, или макар, бар до краја века. Њима треба нешто другачије, а он је другачији, Он је тако куул... 'Ало, па није поента садржана у тим јебачким причама! То што тебе сврби, то је твоја ствар. Стари је и сам рекао то...Кад су га питали зашто толико јебања у причама, он је само лагано одговорио: "Знаш како, писао бих причу и онда стао и рекао - сад је време за мало секса. После бих послао причу порно магазину и они ми послали чек на триста долара, ето." Нисам ја Месија, ал' покушавам да изразим своје мишљење. Јебига, имам тај проблем са искреношћу и лажима, никад не знам да уравнотежим то, ако лажем онда лажем превише, ако говорим истину кажем је превише и онда ме људи не воле...Још један разлог зашто сам почео да читам маторог. Понекад ми не иде, онда читам његове ствари и ето, буде ми боље. Има ту много више филозофије него што се наизглед види, добра ствар ако се прописно удубиш, као и све уосталом, ако се прописно удубиш. 

Што се поезије тиче - њу сам одувек мрзео, због свих оних правила којих мораш да се придржаваш, нисам неки бунтовник, али не волим правила, а ни оне гадне риме које има тону у поезији. Букове песме...Па, ни њих нисам хтео да читам јако дуго времена, мислио сам да је као сви ти гадни песници којих има свуда, а они су лоши и сви их воле. Случајно сам почео да читам на нету и то је права ствар. Волео бих да умем да напишем песму као он, није да му завидим, али бих волео, само једну, мада, ако не читаш поезију, не можеш ни писати поезију, то стоји, а ја мрзим поезију и пишем је само када сам јако пијан и када се сетим једне фине девојке. Једини квалитет ових пар мојих песама је емоција, остало ништа у њима нема, а што је најгоре, мислим да сам једини који види ту емоцију. Но, није ни важно, вратимо се на праву ствар. Написао је Бук доста добрих песама, али ова је права ствар, најјача ствар коју сам икад прочитао.

Најбоља дела настају из искуства, а он каже да је деведесет и пет посто онога што је писао, и ја му верујем. Мало преувеличавања, мало секса и ето - хипстер клинке и даље луде за тим човеком. Јебеш овај свет...На хиљаду људи иде један који види свет изван кутије и то је све...Сви остали гледају тв и једу пице, јебу дебеле жене и мисле о фудбалу. Мали људи, зар желите читав живот да будете мали, јеботе?!

Ништа...То је све што сам желео да кажем. Волим "Тог курвиног сина", и такође климам главом док ми неко тумачи моје дело, иако појма немам о чему сам писао. Мада, да би био велик, данас је и боље да не знаш о чему пишеш. "Пиши пијан, исправљај трезан", рече Хемигвеј и би у праву.