Увек је добро

Било је ту пар добрих цица, било је много пива, мало сунца - све што човеку треба да буде добро. Лежао сам у лежаљци, неко тело ми је донело пиће, испратио сам погледом и узео дубок цуг или како се то већ зове кад вучеш из малене црвене сламке. "Ћао Мајки", рекао је познат глас. "Ћао Џо", рекао сам. "Шта радиш Мајки?", упитао седајући поред мојих ногу. "Живим Џо", рекао сам и зафрљачио сламку ка канти. Промашио сам. "Требало би некад да пробаш то...Фино је." "Да, да", рекао је Џо. 

Џо је имао жену Џени, гадне нарави, али пријатне спољашњости, а и кога данас, ког врага, брига какве си нарави, ионако су сви на Прозаку. Била је експонат, као и Џоов кадилак.  "Идем Мајки, шљака зове." Ту сам малко крцнуо. "Уствари", отпочео сам полако, "највећа грешка коју човек прави је то јурцање и цимање и пеглање, од осам до пет, и онда крећу три седе, па пет, десет, сто...Увек би да ти буде боље него сад, а и сад ти је добро, него то не видиш. Видиш само како би добро било да ти буде боље, да имаш водени кревет и једну добру женску у њему, сјајна кола пред гаражом и папагаја који зна да прича, пева и ћути кад треба. Слепче..." "О. Па шта ћеш...Видимо се Мајки." Јебено луди Џо. Чистунци увек први умиру. Они кажу да их Бог награђује тако што их раније пушта у рај, али ја не верујем у то...Јер, хеј, што да идем тамо негде горе, кад ми је и овде сасвим добро? Луд је ово свет. 

Суградан, док сам довршавао пиће и бацао форе сунцу и тим поцрнелим гузама, неко ми је заклонио сунце. Гадна навика тих чистунаца, направе хлад где год се појаве. "Ћао Џо." "Ћао Мајки." "Седи Џо." "Нека Мајки...Радије бих да легнем", рече и изврну се у лежаљку до мене. "Хо хо хо", рекох ја. "Ма...Оставио сам Џени", рече он. "Добро месо", рекох ја. "Хеј, не причај тако о мојој жени!" "Зар је ниси оставио?", рекох док сам повлачио пиће кроз сламку. "Јесам...Хоћу да ми буде мало добро као теби...Како успеваш то Мајки?" "Шта?" "Да живиш овако..." "Ноћу перем судове у овом ресторану прекопута, а преко дана...Хех, видиш...Краљ." "И као не би волео да имаш жену, добар посао, кола? Не сери Мајки!" "Наравно да бих волео...Али, мени је и сад добро. Кад ми не буде више добро, онда ћу гледати да нешто мењам, да постанем папуча као ти...Тај неки фазон." 

Гледао сам сунце и оно је гледало мене и био сам у фазону - дођи да те загрлим. Јебига, нисам то могао извести, али сам зато пригрлио најцрње тело на плажи, са највише сунца на себи, и играо и играо...

Џо је почео да се фарба и продао је кадилак. И он је био у фазону - дођи да те загрлим. Понекад је плакао зато што се Џени удала за мене и зато што возим кадилака...Ма битно је да нам је добро. Волим те Џо.