- Ћао лепа.
- Знаш како, рекла бих ти исто, али...разумеш ме.
- Али сам њушка, капирам.
- Ништа лично.
- Опусти се...Пиће?
- Имам.
- Пољубац?
- Не.
- Макар сам покушао. Знаш, имаш те прелепе ножице...
- Па?
- Волим такве жене, бејб. Отресите...
Пљас!
- Довољно отресито за тебе?
- Сасвим. А и јака си као бик.
- Диван комплимент.
- Знам како да удовољим дами. Малени пољупчић?
- Не бих рекла, њушко.
- Океј је. Знаш да играш?
- Не.
- Ма дај, сви знају.
- Ја нисам као сви.
- Али ипак имаш пар најлепших очију, груди и ногу у универзуму, све то укомбиновано са том твојом црвеном косом...Одлепио сам бејб.
- Ти си луд.
- А ти ниси са овог света.
- Окееј...Сад си постао безвезе...А таман ти је кренуло добро.
- Фак. Пиће?
- Може.
- Изволи.
- Ружа? У децембру?
- Све што пожелиш, бејб.
- Али...Ја сам тражила пиће.
- Ако се напијеш, могао бих да искористим ситуацију, бејб...
- Хахах...Не можеш ти мени ништа.
- Океј. Ево, узми моје...
- Дивно. Сад још делим пиће са таквом њушком као што си ти.
- То није битно, знаш и сама. Жвака?
- Дај.
...
- Бежи бре кретену, мислила сам на орбит!
- Макар сам покушао.
- Њах...Глуп си.
- Помало. Хоћеш да прошетамо?
- Нека, прескочићу.
- Када би сад упао терориста овде и кренуо да пуца унаоколо, ја бих те заштитио бејб...
- О чему ти размишљаш...Какав кретен. Мислим да ћу да идем сад.
- Примио бих метак за тебе, бејб! Волим те! Ћао.
Након пар тренутака лик са фантомком је улетео у кафић и почео да пуца из неког старог магнума. Бацио сам се и примио метак за бејб. Загрлила ме је јако, а онда пољубила.
- И...тако се то ради!
- А?!
Лик је скинуо фантомку и помогао ми да устанем. Пољубила ме је још једном, а онда устала и из торбице извадила магнума. Упуцала ме је. Добар осећај.
0 коментара:
Постави коментар