У црну рупу

У неким ноћима
си уморан и
не спава ти се,
не пише ти се,
ништа ти се не ради.

Лежиш у тишини,
и гледаш у мрак,
мислећи -
мора да је овако,
отприлике,
у црној рупи.

Жена те не воли,
ни мачор те не воли,
кер те гризе
и не воли те,
а на радију
иде стих -
јер ја не волим те...

И осећај је неописив,
као вода.

А тако бих волео
да имам гајбу,
и обична кола,
испред,
жену у кревету,
и повремено
у кухињи,
мачора на тепиху,
и повремено за вратом,
или на глави.

И кера, у задњем
делу дворишта,
који би ме оборио на земљу
сваки пут
када ме види,
и олизао ме по лицу,
срећан што сам ту.

И можда,
петоро клинаца,
да испуњавају
моменте доколице
гласним смехом,
зајебантским форама
и јурцањем
свуда,
и по кући
и по трави
и по керу
и по мени
и по жени.

Ако се овако сања
у црној рупи,
онда
ме
спакујте молим,
на први спејсшатл,
да се више никад не вратим.