Отворим очи

Не знам тачно ко је рек'о,
да су уметност и љубав добре за душу,
али јебем му матер, није то тако.

На шесто чуло не чујем,
и на треће око не видим,
ако кажем да сам упознао плаве
хистеричне жене,
онда јесам, само јесам.

И са подигнутом руком, шамана,
за мир у свету.

А душу су ми појела слова и умршене косе,
смрт мог олињалог кера и јако сунце,
иконе
и лоше цигаре.

Лош сам љубавник,
и још гори уметник,
црвена лампица за квар ми
светли у глави, и каже:
постотак душе у овом телу
је сувише мали,
да бисте се играли,
желите ли ићи даље, на сопствену одговорност?

Пресадите ми парче душе,
идем унаоколо и јецам,
"од кога?" питају старци,
кад је имају само дјеца.

И седим сам, у тихој соби,
сањајући да сам
на некој вишој проби,
за улогу пајкана у паклу ил' рају,
желећи да само спавам уз једну Мају,
и желећи необичан крај,
попут оног ветра који
ужурбано пичи кроз град.