Пробуђен

Свет је полудео,
схватам док се будим,
ускачући из једне ноћне море
у другу.

Испред мене тона папира,
са уцртаним сигналима,
помислио би неко да сам
кардио чова,
а и јесам, с неке стране,
човек од срца,
идеалиста света.

Овај хаику се полако претвара у песму
док се ова ноћ претвара у мој дан,
и све је тихо,
цврчци су мртви,
или макар ућуткани,
нови је "кум" на ливади...

А жене каче грдне песме
по интернету,
а ја, да бих одагнао тишину
која ме омета у процесу живљења,
слушам те композиције,
и повремено си
прођем руком кроз косу.

Не постоје те речи,
које ће, у ово доба,
под овим вештачким светлом,
отерати сумњу у разум света.

Лудачке кошуље,
требају нам стотине милиона
лудачких кошуља,
производите хлеб, бојице и лудачке кошуље,
јер у њима је садржана суштина света.