И док четири господина јашу,
ја се борим
вичем
узмите и мене
умем све да зајебем,
подједнако добро као ви
прави сам професор животне школе,
знајте,
и фантастично кувам.
А Бог седи на фотељи од еко коже,
гледа и смеје се,
неуморним људима и уморним људима
и морбидним вицевима.
И док пајкан
пише четири казне за четири коња
привезана за бандеру,
у кафани низ улицу
се опијају четири господина,
и ја са њима,
тужни
јер су схватили
да више нису потребни свету,
да је савршен,
разорен и покорен.
Четири господина су остала без посла,
а ја се враћам међу своју багру,
прљаву и досадну,
са краденим бакарним поклопцима,
под мишком.
0 коментара:
Постави коментар