Слушај драга. Правиш ми проблем. Али океј, капирам, то је оно што ви жене радите. Правите проблеме.
Лежим на кревету и гледам у ламперију, не кажеш ни ћао, одавно смо превазишли то, in medias res, почиње прича и након прве речи знам да ћу продангубити још бар два-три сата свог живота и срећан сам, додајем то на коначну суму и идем лагано даље, низ овај пут.
Једино питање које треба да решим је шта да радим са временом које ми је дато и ја бирам да га продангубим, јер време коју утрошиш како желиш није улудо утрошено и ти то знаш и ја то знам и сви то знају. Још мало па ћу пребацити двадесету, и јебига, стварно ми треба неко као ти, да ми објасни како не бити кењкави матори коњ. Није да сам ја кењкави матори коњ, ја сам цар. И кул, исто.
Све ово је једна лоша ствар, појави се мали кер Џо и уједе ме, по хиљадити пут, само што није више мали, и звони телефон, Сашка ми каже да смо пали мату и да у четвртак морамо да идемо да му јебемо кеву, и онда се јавиш ти и кажеш да одлазиш. Само се насмејем на све ове ствари, не могу више да дангубим, немам више ни где ни са ким, сада сам одрастао човек и морам да купим још пар кошуља, сувише детињасто изгледам, јер су ми једино дечији бутици близу, а мене мрзи да устајем, а камоли да идем негде. И добио сам посао. Имаћу паре, али нећу имати коња, и нећу имати сво време овог света да продангубим са тобом, него само сат или два, понекад и то је још један, проблем.
И лежим тако, гледам Господара прстенова и слушам Стенд бај ми, црња Сил је врхунски отпевао, онда угасим све и блејим у мраку. А на радију у мојој глави иде нека секси ствар. Боже, зашто си отишла међу све те кретене?
0 коментара:
Постави коментар