О расипнику

Ходаш
по мраку,
улица воли што немаш
сат.

Занесењачки срећан,
идеш кући,
размишљаш о кревету и клопи,
а ниси свестан
да си само још један дан ближе
четвртом кругу пакла.

Улудо трошиш
број корака које ти је одредио
онај даса горе,
и време
и расипаш
паре, љубав и срећу,
а ниси брадати месија
и немаш свега на претек.

Мислиш да ће те сви ти клошари волети
само ако будеш ти,
а неће - нису звезде још почеле да падају.

Спичкао си све
што ти је дато,
и љубав и срећу и кораке.


И на крају,
све се сведе на оно
да си био у праву,
и иако сада гориш у паклу
живео си срећан живот
и ти то знаш.

Мртве госпође шетају
широким булеварима
у уским црвеним хаљинама,
а ти ниси ту -
скачеш по пакленим гљивама
кроз  вечност.