Једног дана ћу почети да побеђујем.
И побеђиваћу свуда, у свему, сваки дан.
И нико ме неће волети.
Постоје мрски дани
када свет спусти своју
оловну шаку на твој
мекани потиљак и
објасни ти
да и ниси баш нека сила.
Девојка ти глуми опатицу,
опатица глуми опатицу,
кер глуми опатицу,
чак и жене у твојим сновима
глуме опатице!
Сви глуме опатице.
У школи,
чистачица мисли да је директор,
асистент мисли да је професор,
професор мисли где ће на море,
а директор зна да је чистачица
и нимало му се не мили
посао који ради,
али и даље их то не спречава
да те сви одреда јебу.
али и даље их то не спречава
да те сви одреда јебу.
Код куће поново је
развод на тапету,
сви гледају где би
да оду и да понесу
лампу или кера
или децу.
Овај свет је пропао због
недостатка отворености,
искрености,
урушио се у сопствене лажи...
А ја морам да стојим ту
и посматрам све то,
јер сам сувише...
све.
све.
Тако ми рекоше.
0 коментара:
Постави коментар