Нирвана

Не умем. Да га јебеш. Мислим, умем, имам хиљаду и једну моћну ствар о којој бих могао писати, неке фантастичне приче и доживљаје, догађаје и филозофије... Али. Испит. Сутра. Неке јалове форе имамо, ваљда ће нека уродити плодом... Ко се снађе на факултету, снаћи ће се и у животу... Можда... Испитни рок је најгори период, јануар је најгори месец, али... Не и овај јануар. Добар је био. Фантастичан. Планирам да играм неку игрицу ових дана, као што чиним сваког јануара... Неку моћну стратегију, на најтеже, којом бих разбијао мозак и чинио си годину занимљивом не полажући испите у јануару... Али. Све на шта ја тренутно мислим је како ћу прочитати књигу, направити два јебена сајта да бих могао да изађем на тај последњи испит (није проблем ако звекнем, проблем је доћи до њега) и... како ћу поватати своју мекану девојку. 

Да ли сам луд човек, не знам. Али тако је. И сад, овог тренутка, осећам се као краљ света. На врхунцу живота сам. Можда. Осећам се тако. Када ће ми бити боље него сад? Учити требам, али то не чиним, радити не морам, маторци то за мене чине, имам женку која ме воли понекад помало и имам пар пријатеља који ме толеришу увек и много и капирам да бих овако читав живот проживео... Али. Знам да не може тако. Знам да ћу рмбати негде и ко зна с ким бити, знам да ће пријатеља бити све мање, а странпутица којим могу поћи све више... То ме некад смори, али онда дигнем руке од свега тога, превише је то непознатих да би се планирало било шта, чак и за мене...

Видиш, ово је један обични текст. Овакве мрзим. Ништа рекао паметно нисам. А увек сам се тешио да нешто моје вреди ако макар има једну добру мисао или реченицу. Овде нема добре мисли или реченице. То је тужно. Имам толико тога да кажем... Милијарде речи у себи... Имам приче да испричам, оне које сам доживео и чуо и оне друге, које сам створио гледајући у ламперију и лутајући преријама ума... Имам много тога да кажем. Неки људи су понекад вољни да слушају. Али. Свет је једно округло место које се креће. Нико никада не остаје ту где је. 

Најгорим свршетком текста икадa написаним желим вам рећи да ме ништа у животу тренутно не занима осим ситних радости којих имам на хиљаде... И боле ме патка.