Постао сам песник

Постао сам песник.

Па шта?

Проза је једна моћна ствар,

али казаљке нису довољно споре

да би je ико читао

свакога дана,

ма колики доколичар био.

Када сам схватио

да ни Бог нема времена,

помирио сам се са тим

да је песма,

лоша песма и врло

једноставна,

наравно,

оно што ћу чинити

до краја века.

Не због тебе или неког другог.

Не.

Видиш,

ни ја немам времена.

Немам ни пара,

а то ваљда повлачи једно друго,

време је новац, 

рекоше неки људи...

Имам љубави на претек,

сви ме воле и ја волим понеког,

и имам астму

и имам кера 

и мачора

и неколико књига. 

Али немам времена.

Шта раде људи који немају времена,

а имају читаву вечност пред собом?