Солидној

Седим и размишљам,
неки људи
причају о
братству змије,
неки о љубави
и серији,
о тантричком сексу,
а ми,
драга,
причамо о...
Свему.

Мени се по глави
врзма само мисао
како бих те љубио
и грлио тако снажно
док се не би потпуно
интегрисала у мене,
за заувек.

Овакви спојеви
углавном пропадну.
Сувише је памети и фантастичне
супериорности ту
да бисмо потрајали читав век.
А то ме чини тужним.
Јер век,
век је таман онолико времена
колико нам треба.

Љубав је мртва,
романтика је мртва,
али овај спој ме и даље
фантастичном силином вуче
кроз живот.

А ти...
Ти имаш времена,
и увек си
на сунчаној страни
ружичастих океана
животне радости.