Комплетни идиот.

Понекад се затекнем како пишем неке бљутаво романтичне ствари. Баш онако, као да повраћам дугу. Бојим се да, ма колико то женама испочетка симпатично било, како време одмиче почиње да их нервира. То, кад неко повраћа дугу. Оне које ме немају би све дале да ме имају, јер сам такав. Оне које су ме имале, углавном су ме сматрале кретеном. Размишљам мало о томе некад, крстим се... С друге стране, понекад баш мрзим све. Свакога, из неких разлога. Битних, небитних, свеједно. Мени су сви подједнако неважни. Толерантан сам у сопственом хејту, не дискриминишем никог. Све у свему, ја сам један комплетни идиот. И нисам сигуран шта мислим о томе.