Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

20. децембар 2012.

Дођи

Спавао сам недовољно,
трамваји су ужасно нестални,
голубови серу
и кују планове да покоре свет;
жене су комплетни идиоти
и све што сам радио у животу
се своди на грешке.
Установа за фрикове је пуна,
и ја студирам тамо,
људи пљују по улици,
ја пљујем по улици и
по свету и кретенима ниже врсте
који стоје раме уз раме са великанима...
Сваки жив човек је важан,
али није сваки мртав човек неважан.
У томе лежи разлика између обичњака и генија.
Курац ми је оштећен, гладан сам и жедан
и мртав, а бол у мојој души
и мојим ребрима не јењава....
Понекад помислим да је све ово
природно стање ствари,
да је ишчашеност света уствари
нормала и да сви који су иоле срећни
не припадају овде.
Понекад сам мрзовољан,
и имам право.

Да, апокалипса може почети
што се мене тиче,
нек ми поправи мало дан.

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren