Седим у стриптиз бару и то се чини сасвим природно, осим што није. Моја жена ће се за пет минута појавити на тој сцени, обгрлити шипку и измамити бале и паре од свих ових уморних филозофа радничке класе. Узмем још један цуг вискија, очајан је, и даље не могу да се навикнем... До мене седи мала жена патуљак или само жена патуљак или само мала жена, али боље, најбоље је рећи како ствари стоје - мала жена патуљак седи до мене и зове се Луна, пише јој на личној карти коју држи на столу, јер сви мисле да је клинка и нико неће да јој сипа још једно пиће. Поприлично је улетвљена. Бармен изгледа као сова, толике очи има... Никако да се опустим од њих. Очи велике, буљаве и зелене, са три слоја подочњака. Јебана сова. Јебани стриптиз бар. И надам се, нејебана моја жена. Као да је битно. Људи умеју толико да драме око секса или најобичнијег пољупца... Мада, капирам поенту, није ствар у чину већ у ономе што стоји иза, јер чим ме вараш значи да ме не волиш, да си ме сита или да ме мрзиш и још стотину ствари, а не значи ама баш никада да ти се јавила жеља и да си једноставно шчепала првог који је наишао. Неправда!
Гледам у Луну, а бар мирише на паре, похлепу и грех... Не уклапа се овде. Изгледа чисто. Почиње шоу. Моја жена изгледа добро и скоро потпуно је гола. Имам неки чудан осећај да је никада нисам видео голу, тако ми чудно и далеко изгледа... Вуна од напурлитаних аустралијских оваца се продавала свуда, чак и на оваквим местима. Пажњу су ми скренули нека двојица шеширџија гласно склапајући уговор. Били су занимљивији него моја гола жена око које се сада вртео један мексиканац кога су млатила двојица из обезбеђења. Узмем још један цуг. Луна... Изгледала је као мећава, сунце или клетва стотину индијанских племена... Толико опасно. Мексиканац је и даље хватао моју жену за груди. Двојица снагатора су тукла и тукла, али он није посустајао. Понекад човек мора завршити посао. Настао је општи метеж и збрка, није се више знало ко чије груди дира ни ко чија пића пије ни ко кога бије ни ко ће све то да плати... Неко крикну: "Мурија!", и наста стампедо, а стотину јаука се разлегало кроз бар...
Река крви тече дуж дугачког шанка, а вече је тек почињало. Луде ноћи у овом граду се не завршавају без крви, љубави и кајања. Мислим да бих се могао коначно развести и оженити мини женом којој и даље треба лична карта када наручује пиће... Сасвим сигурно. Но, сва срећа што ово није један од оних промашених живота и ја нисам један од оних промашених људи иначе би било зајебано, стварно бих то учинио, кунем ти се...
0 коментара:
Постави коментар