Опроштајна

Збогом мачке

збогом вино

збогом интернету

и збогом идиотима осредње просечности.

Збогом Мићуне,

збогом Мали керу Џо,

збогом матори покварењаку

и збогом мачке, опет.

Мислио сам да живим тамо негде преко,
али нека комета или корејци или земљотрес
или пакао или снег или љубав или Исус ће доћи
и сјебати ствар...

Одлучио сам да се убијем, 

желим да се забележи и зна да сам својевољно

пристао на овај смак света 

и да нећу бити жртва већ самоубица кога ће скембати...

Желим да могу слободно погледати врагу у очи

и насмешити се,

хоћу да зна да ми поп није био на опелу,

јер то нисам желео, 

а не зато што није стигао,

јер је и сам био мртав....

Желим да се рукујем са Вишом силом,

макар то био и враг,

желим да додирнем све што је изнад мене

и да чујем реч од свега што је боље, више и светије 

од било чега мени знаног...

Овај смак света нуди толико могућности...

Планирам га дочекати

лежећи на кревету уз неку жену,

гледајући у ламперију

и смишљајући 

како да побегнем од

ружне доколице којом је

испуњен свет.

Само то и ништа више.

Уствари, ко може више да тражи

и да буде сигуран да ће му жеља бити услишена?