Мјау

- Хеј мјау?

- Ш'а 'оћеш? 

- Да те пољубим.

- Само једном?

- Само једном.

- Не може.

- Добро, желим много пута, хиљаду пута.

- Не може. Пичко.

- Што сам сад пичка?

- Зато што ме не волиш.

- Хајдемо негде на клопу.

- Нисам гладна.

- Ти ниси гладна? Ш'а се дешава?

- Одјеби.

- Да ниси трудна? Хаха.

- Па мало.

- Хахаха... Чек. Мало?

- Мало много.

- Ајао. Чек да седнем.

- Само ти полако.

- Јеси свесна да ће нам деца бити кретени?

- Јесам. Ко ме тер'о да се спавам с тобом. 

- А и ти каква си... Ако од тебе наследи памет, а од мене лепоту, мож' комотно да га закључамо у подрум и не пуштамо напоље до осамнаесте. Онда је свој човек. Ал' без да ме спомиње као ћалета игде.

- Лепо је мени мајка говорила...

- И мени моја, ал' нисам хтео да слушам. Каже лепо жена - сине, она је грдна, ви'ш каква је никаква, килава, а и чукнута у главу... Виче мајка бежи, ал' ја не чујем...

- Сад би ти јебала матер, тако слатко, само да нисам трудна.

- Да, немој се нервираш. Шта ако буде све добро? Паметан на мене, а леп на тебе... Ихх.. Дивота једна! 

- Кокнућу те мајке ми! Овом ћу те оклагијом премерити преко леђа, пичко једна вашљива! 

- Ја сам ти купио ту оклагију! Остави! Моје!

- И дете је твоје, па не вичеш остави!

- И њега остави!

- Ш'а кажеш?

- Волим те мјау.

- Пичко... Ајде да се узмемо?

- Вооо... Полако мјау. 

- Премерићу те оклагијом.

- 'Оћемо сутра?

- Одма.

- Одма?!

- Да. Па после на хас. Једу ми се кромпирићи.