- Хеј мјау?
- Ш'а 'оћеш?
- Да те пољубим.
- Само једном?
- Само једном.
- Не може.
- Добро, желим много пута, хиљаду пута.
- Не може. Пичко.
- Што сам сад пичка?
- Зато што ме не волиш.
- Хајдемо негде на клопу.
- Нисам гладна.
- Ти ниси гладна? Ш'а се дешава?
- Одјеби.
- Да ниси трудна? Хаха.
- Па мало.
- Хахаха... Чек. Мало?
- Мало много.
- Ајао. Чек да седнем.
- Само ти полако.
- Јеси свесна да ће нам деца бити кретени?
- Јесам. Ко ме тер'о да се спавам с тобом.
- А и ти каква си... Ако од тебе наследи памет, а од мене лепоту, мож' комотно да га закључамо у подрум и не пуштамо напоље до осамнаесте. Онда је свој човек. Ал' без да ме спомиње као ћалета игде.
- Лепо је мени мајка говорила...
- И мени моја, ал' нисам хтео да слушам. Каже лепо жена - сине, она је грдна, ви'ш каква је никаква, килава, а и чукнута у главу... Виче мајка бежи, ал' ја не чујем...
- Сад би ти јебала матер, тако слатко, само да нисам трудна.
- Да, немој се нервираш. Шта ако буде све добро? Паметан на мене, а леп на тебе... Ихх.. Дивота једна!
- Кокнућу те мајке ми! Овом ћу те оклагијом премерити преко леђа, пичко једна вашљива!
- Ја сам ти купио ту оклагију! Остави! Моје!
- И дете је твоје, па не вичеш остави!
- И њега остави!
- Ш'а кажеш?
- Волим те мјау.
- Пичко... Ајде да се узмемо?
- Вооо... Полако мјау.
- Премерићу те оклагијом.
- 'Оћемо сутра?
- Одма.
- Одма?!
- Да. Па после на хас. Једу ми се кромпирићи.
0 коментара:
Постави коментар