Неки дани су лоши,
а неки су још гори.
Све у свему,
некад пожелим да кажем доста,
и да окренем свет наопачке.
Доста ми је лоше кафе
коју пијем на факултету,
доста ми је домаћих задатака
и доста ми је пива, људи и лоших књига.
Доста ми је мене,
сувише сам досадан себи
и свету
да бих могао лежерно да посматрам
птице како узлећу и слећу
не радећи ништа по читав дан.
Имам добар ћумез и добар кревет
у ком бих могао проводити дане,
али не и слободу деловања,
све ме живо ограничава и гуши.
Могао бих рећи да ми добро иде у животу
и било ком посматрачу са стране би се учинило тако,
али ја сам ја и ја знам да ми је доста.
Људи ми је баш доста.
И оне конобарице што кафу не зна да скува.
И мене, јер губим на оштрини,
толеришући људе и упорно дајући бакшиш за лошу кафу.
Ако кажемо да сам постао бољи човек;
да их толеришем,
јер окрећем други образ
и да јој дајем бакшиш за лепо лице,
онда тек добијам жељу да окончам ову фарсу,
узмем мач и
завитлам у непознатом правцу,
остављајући их препуштене саме себи.
Незадовољан сам,
јер сам покојан,
а тек ми је двадесета.
Како казаљке буду одмицале,
знам да ће бити све горе.
А ја хоћу да ми у животу буде лепо.
Као и свака битанга на овој планети.
Већ сада живот прича своју причу,
а ја причам своју
и кажем доста
и разилазимо се полако.
Ova pesmica je trebalo da se zove - zakasneli pubertet... xD
ОдговориИзбришиŠalim se Mitko, nemoj da se mrkačiš, malo prodžaraj po sebi, pospremi se, izađi iz šablona i kao nov ćeš da nam budeš. :))
:*
Ne znam da li je zakasneli pubertet, ali sam baš nešto grdan u poslednja dva-tri dana.
ОдговориИзбришиOću Dži :* Fala što si fina. :)