Покрет

Гледаш слику носатог папагаја

и сећаш се мене. 

Гледам у филмски плакат

са дебелим пандом и мислим на тебе. 

Требали  би учинити нешто

поводом ове љубави.

Требали би да бежимо.

Негде далеко, баш далеко.

Замисли само,

ноћ пада преко планина,

а ми утрчавамо у последњи воз

за најудаљенију земљу коју познајемо.

Одлазимо.

Не разумеју нас они.

Не тврдим да се разумемо и сами,

али и ова дисфункционална љубав 

функционише боље него све остале

на овом свету. 

На литици света седимо и посматрамо сунце.

Гребеш ме.
Глођем те.
Само ти и ја.