Овај свет је једно лудо место

Сувише хистеричних

шизофрених жена. 

То је проблем овог света.

Или то или мањак стрпљивих

милих мушкараца.

Постоје и такви, али су углавном геј.

Велики романтичари кажу 

да ће ти у живот ушетати нека

и то ће бити то.

Ја кажем да требаш узети најближу

хистеричну шизофрену жену и променити је.

Како, кад ни себе не можеш да промениш? 

То је твоје питање.

Мој одговор гласи - препусти то њој.

Међусобно ћете се тако променити,

до слатке непрепознатљивости,

онда ће њој сметати што си ти 

шизофрен и хистеричан, 

а теби ће сметати што је 

она тако нестрпљива и груба. 

Дакле, како год окренеш

љубав је мртва,

ако није ево само што није,

и ти ту ништа не можеш да учиниш.

Можеш да пробаш да пронађеш неку добру.

Али да ће ти она ушетати у живот сама

шансе су један напрема сто. 

Дакле, никакве.

Превише људи заврши са неким

јер се боје самоће.

И ја сам океј са тим. 

Ш'а, макар се грејете једно уз друго

и имаш неког да ти прича

чак и кад цркне телевизор.

Јеботе.

У мору хистеричних жена

само када бих нашао једну 

која не пита ништа,

неку ћутљиву и мирну,

повучену.

Или неку најхистеричнију

најшизофренију икад,

која би била вечити извор инспирације,

омогућавајући да рат између нас 

потраје годинама. 

Занимљивост живота зависи од те једне жене.

Не бих да будем још један од оних ликова који беже

од жена на посао, па тамо проводе дане и ноћи.

Мада, мислим да се са сваком то дешава.

Пре или касније. 

Човек се мења и жена се мења.

Почну са једном додирном тачком,

а заврше са ниједном или са две,

са оном првом и алкохолизмом.
Мислим да је друга комбинација добитна.
А овај свет остаје једно лудо место.