Како сам причао са бејб минус ll

- 'Ало?
- Да?
- Да ли је то пекара "Клас"?
- Не, погрешили сте...
- Ма нисам погрешио сигурно, него, реците ми да л' да истоварам ја ово брашно овде ил' да чекам да се ви смилујете и отворите ми капију на којој пише "Кер уједа јако за слабине"?!
- Господине, погрешили сте број...
- Ма зајебавам те мало, ја сам.
- Јао...Манијаче?
- Ето видиш да знаш ко је.
- Шта радиш?
- Ево седим, учим.
- Шта учиш?
- Шта не учим?
- Само ти...Ја ево, блејим.
- Знам.
- Како знаш?!
- Ти увек блејиш...Будало.
- Што си нервозна бејб?
- Ахаха, откад сам ја постала бејб?
- Од сад.
- Значи лепа сам. Јаоо, знала сам...Ихх...
- Ниси бре...лепа. Овај...
- Џабе ти је сад све...Рекао си да сам бејб.
- Нажалост. Који ли ме ђаво само натерао, питам се?
- Који год да је, ахаха...А знам ја да ти мислиш да сам ја лепа, само се правиш...
- Ајаоо..шта закључи из једне речи..Јој кретена, мајко моја!

- Што сад ћутиш?
- Слушам како дишеш.
- А то може да се чује иначе, преко телефона?
- Може, ако дишеш као морж. И не чујем те, ал' замишљам и до јаја ми је...
- Дрога, а?
- Природно сам луд, ако то питаш.
- Ццц...
- Ништа, сутра у девет?
- Шта сутра у девет?
- Долазим на колаче, сок и нешто да спремиш, а да то није пудинг. Ај' ћао.
- Ма сањај...сутра нисам кући...
- Ја долазим, а ти како 'ош. Бејб? Бејб?! 'Ладно је прекинула...Нема везе...Сутра.