Како сам причао са бејб II

- Хало?
- Да?
- Хеј Бејб, овде Супермен.
- О боже! Поново ти.
- Осећаш се добро?
- Еј, слушај ме. Не можеш више тако да ме зовеш кад ти воља. Ја сам...Па удата сам, побогу.
- Мислиш?
- Ценим.
- Супер.
- Јесте. 'Си хтео још нешто?
- Заправо, јесам. Иди до прозора.
- Ево. Гледам, нема никог.
- Па нормално да нема никог кад пада киша, пизда ти материна!
- Па што си ме звао до прозора?
- Па да видиш како се осећам...Покисло. И хладно ми је око срца...Волим те Бејб.
- Што се не склониш са кише, побогу? И обуци се.
- Не глуми глупачу, молим те. Знаш о чему говорим.
- Можда.
- Ето. Чекам те на кеју...Дођи Бејб. И понеси онај секси секси капутић.
- Е, знаш шта? М'рш, кретену. Не знам ни зашто уопште разговарам са тобом. Само се нервирам џабе.
- Па ти прекини. Ионако ће ти ускоро доћи твој исфеминизирани глатки манекен, па се јебите. Обоје!
- Да знаш да хоћу. И хоћемо! Ћао.
- Чекај Бејб. Е, 'ало! Чекај бре, чекај...Имам нешто важно да ти кажем...Чекај. Имам још недељу дана живота...Чекај...Бејб...А у курац.