- Добар дан.
- Па и није добар, црн је, моја госпођо, да црњи не може бити.
- Паа...Ја вршим попис, знате, становништва.
- А ја поправљам југа, па ако немате ништа против, ја бих овде да ми то обавимо.
- Шта да обавимо?
- Па тај попис, жено!
- Ах, да, да.
- Извол'те, седите. Јест' мало улубљена, ал' може да послужи.
- У реду је. Дакле, да почнемо.
- Само ви.
- Матични број, број куће, ципела и број мачића које ће ваша мачка да омаци.
- Само тренутак. Извол'те.
- Шта је ово?
- Уверење, госпођо, да ја имам мачора, а не мачку.
- Добро, значи цртамо мачку и мачиће, број ципела имам, ово је у реду, мхм...Извори средстава у последњих годину дана?
- Никакви, госпођо, не бисте ми веровали, ал' тако је.
- Начин путовања?
- Паа...мало возом, мало аутобусом, некад бициклом, али углавном пешке.
- Аха.
- Значи није вам то мало чудно?
- Не, и мој трећи муж је био такав.
- Путник?
- Не, клошар. Национална припадност?
- Индијанац, госпођо, ин-ди-ја-на-ц!
- Да пишем? Ви се, да простите, много зајебавате.
- Пишите.
- Матерњи језик?
- Нашки, зна се.
- Вероисповест?
- Џедај.
- Опет ви.
- Па је л' видите ви овде, ситним словима, да пише да по члану четре'ст три имам право да будем џедај?!
- Добро, пишем, пишем.
- Образовање?
- Прошао обуку племена Масаи, веома задовољан наученим.
- Значи, остало, мхм...Добро, даље...Домаћинство. Површина кухиње?
- Једем на улици.
- У колико квадрата?
- Аммм...седам?
- Седам. Тако, лепо реци, мајку му!
- Може кафа?
- Може.
- Него, имате ли четвртог мужа?
- Јој, немам. Не знам ти ја изабрат' правог мушкарца, па то ти је. Пољопривредно земљиште?
- Орем.
- А имаш ли, питам те, а не да л' ореш!
- Немам. Ал' имам плуг.
- Фино.
- Јашта.
У Србији се између тридесет и педесет џедаја бори за боље сутра. Помози и ти, постани џедај! Нека Сила буде с тобом. А ја? Па, ја мислим да би требао полако да се врнем у домовину - Румунију.
0 коментара:
Постави коментар