Људи, заљубљен сам у једну девојку већ годинама. И константно је јурим, али ми увек за длаку измиче. Срео сам се пре неки дан, сасвим случајно, на улици. Одлучио сам поново да окушам срећу. Нисам био ништа лепши ни виши, али сам сматрао да имам оно нешто што раније нисам имао, а што је неопходно за успех.
"Ћао љепото!"
"Шта хоћеш сад?"
"Па ништа, ле..."
"Таман помислим да сам се решила кретена, кад ето те опет."
"Лепа си ми, да...То сам хтео да ти кажем."
"Знам, рекао си ми то већ једно хиљаду пута."
"Ја знам да ти хиљаде људи говори ово, али...Брате, много си лепа. Волим те."
"Мене сви воле", намигнула је. И помислих - имам неке шансе. Намигнуо сам јој, несвесно кривећи вилицу.
"Ии..Хоћемо на пиће?"
"Нећемо", рече мирно.
"Дај бре...Учинићу било шта за тебе, ићи ћу на крај света, до неба, на месец, било шта!", изрецитовах брзо и смотано. Поцрвенео сам. Било ме је, јебига, срамота.
"Паа...изволи списак."
"Чек, ти имаш списак?"
"Да, што?"
"Шта, ово су као неки квестови које морам да обавим да би изашла са мном?"
"Управо тако."
"Ово је нереално, тотално. Ти си луда бре!"
"Ако ти се не свиђа, шетај."
"Али лепа, знаш да не могу то учинити. Знаш да не могу да живим без тебе..."
"Како си живео до сад?"
"Лоше. Можда си приметила.."
"Можда."
"Па што ниси свратила, помогла ми? Чак и топао поглед би помогао."
"Гледај у тај списак."
На списку су биле неке обичне ствари као што су: Не смеш се бријати никад, мораш боравити у биртији често, прочитати још брдо књига, набавити руску плаву мачку, итд...Било је и оних, необичних као што су: Мораш наћи девојку, сексати се са црвенокосом, скочити са банџија, купити катану...
Рекох: "Нема шансе."
"Океј, ћаос", рече она и зграби ми списак из руку.
"Хеј мачко! Чекај."
Таман се окренула и заустила да нешто каже кад сам је ухватио око струка, привио уз себе и...Јебига, пољубио је.
Срећо, ти си моја, знаш то.
0 коментара:
Постави коментар