Јебена цигла

Фазон, почео сам да пишем нешто до јаја малопре, ал' контам да нисам расположен, па ево нешто старо. Мало.

Вечерас  сам сазнао да ми је интернет искључен до понедељка. То је поприлично много за мене. Уствари, то је сувише много за мене. Не знам како ћу издржати. Мада, увек могу да се уселим код комшије.

Но, услет налета духова из прошлости, и неког старог осећаја кнедле...не у грлу, него...Уствари, извините на забуни, тај осећај је најприближнији осећају цигле на грудима. Оно, ти хоћеш да дишеш пуним плућима, а она ти не да.  И то ме тако држи стегнутог већ два дана, и држаће ме док коначно не решим те ствари. Звучим помало мрачно, јебига, ал' стварно нисам очекивао да се неке ствари провуку кроз временско-просторни континуум и врате се да ме опауче по сред фаце.

Него, нисам то хтео да кажем, ал' овај блог ми служи као пумпица за дисање коју сам престао користити пре коју годину. Е да, успут, имам астму. Смирила се пре коју годину, па сам постао мало активнији и то. Јебига, могао сам да играм фудбал, а да не умрем после четири пута. Било ми драго. Но, углавном сврха овог блога је да ми буде „пумпица“, ако ме разумете. Кад год имам циглу, две или кућу са окућницом (као што имам сада) на грудима која ми не да дишем, пар ствари напишем овде и буде ми мало лакше. На пример, сада је тој кући напрасно нестала једна половина цигле негде на неком небитном зиду. Мале ствари су битне. Фазон, за ове две недеље што следе можда се кућа преполови. Можда потпуно нестане, а можда буде и даље ту, ојачана карбон алој 1090 челиком (најјачи челик на свету) уроњеним у бетон.

Како год било, овај сплет кармичко-узрочно-последичних околности ме је навео да размишљам о смаку света. Јуче сам мислио да сам се поново нешто замерио оном горе, али сам јутрос, након што ми је док сам жвакао жваку испао већи део тројке доле десно, схватио да не само да сам му се замерио, него сам изгледа уб'о и неки комбо, као да сам шеснаест пута разбио по четири огледала и прошао испод мердевина приде. Као што то увек бива, мрк'о сам га погледао (онако како само ја знам), на шта је Он узвратио кишом и брзим аутомобилима којекуде. Тад сам прижељкивао смак света. Озбиљно. Онда сам се запитао пар ствари и јебига, почех да правим листу за и против смака света. Као да ме је неко позвао на „евент“ па се ја размишљам 'оћу ли-нећу ли.  Но, ево листе:

Почнимо од ведријих ствари, тачније од  листе „за“.

„За“

Сам смак света би довео до, испочетка делимичне, а убрзо и до потпуне анархије која би, уствари, значила потпуну слободу. Дакле, сматрајмо слободу позитивном страном свега тога.

Самим тим што би сви били „пуштени са ланца“, дошло би до стопостотног пораста шанси да доживиш запањујуће сексуално искуство са потпуном незнанком, без заштите. А пошто је смак света, не мораш да бринеш због разних болести. Милина једна.

Моћи ћеш да починиш све могуће мање (а и веће) преступе. Не знам да ли је то добра ствар, ал' контам да би било поприлично кул довести шест молдавки да ти пеку ракију док играш Пес 6 са печом на Жексовом компу од сома евра.

Наравно, има и нас сањара који бисмо изградили своје царство у новонасталом свету. Измислио бих опет струју, блендер, веце шољу и још пар кључних изума.

Имао би' све време овог света и нигде не бих журио.

Ето...То би биле те неке ситне ствари на листи „за“. Сад пређимо на листу „против“.

„Против“

Брате, не би било зубара. Мучна ми је чак и помисао да ми мој ортак Џони вади шестицу доле лево кљештима произведеним у Источној Немачкој. Узгред, тад се знало шта је квалитет.

Морао бих да будем мање избирљив што се јела тиче, јер, јебига, не верујем да би тад било правих колача, печених прасића и доброг црног вина. Срање.

А сад, зајеби и зубара и храну, не би било интернета! Познавао бих само људе који живе у кругу од сто метара око мене и пар номада коју су ту дошли да презалогаје нешто. Ниједна добра риба не живи у кругу од сто метара око мене. Јебига.

Не бих имао посао и било би ми досадно. Не бих имао ни компјутер и било би ми досадно.  Било би ми, брате, много досадно.

Немам више разлога, ни „за“ ни „против“. Обе листе су класичан шит, али брате, не би било интернета! И мало сам пристрасан сада, јер немам нет...Као да сам у средњем веку. Користим ворд, јебига, и пишем ово. Тмурно некако. Јебена цигла.