О вестерн цицама

"Не Буфало Биле, нећеш ту ствар ставити у мене!", одјекнуло је пустињом. Поједини којоти су облизивали знајући да је месина најбоља ако умре током сношаја, али то није био случај. Госпођица Џејн није дозвољавала да јој господин Буфало Бил извади зуб помало предимензионираним и рђавим клештима. "Али Џејн...Види мене!", рече Бил и накези се. Његова три зуба су блистала на пустињском сунцу. "Не!" 

Касније тог дана, док је госпођица Џејн прала своје беле хаљине у потоку на који су у међувремену наишли, имала је чудан осећај да је неко посматра. Била је, наравно, у праву. Једна голуждрава сова ју је посматрала, тако обнажену, а она се постидела.

Наравно, није ту била само сова. Био је ту и Буфало Бил, сакривен међ' стенама као и неко под водом ко је дисао на импровизовану цевчицу од дивље траве. Госпођица Џејн, то једро и набујало биће, беше испрљана њиховим погледима као да је утоварала угаљ на воз који се спрема да крене пут Запада. Учини јој се да је неки врућ ветар почео да јој мрси косу, насмеја се и удаљи се од воде лагано.

Онда Буфало Бил приђе ближе реци и заседе на једну велику стену. Размишљао је о Џејн, њеним белим грудима, њеној црвеној коси...Била је добра женска, јако добра. Намигнуо је шеретски, иако је она није била ту. Било му је то довољно да се осети као млади мангуп и да крв проструји жилама. Смотао је цигарету и таман када крену да је запали, нешто мало и црно изрони из воде.

Буфало Бил се прихвати свог гравираног колта, а оно мало црно се убрзо претвори у Рошавог Кида, младог одметника који је имао проблема са акнама и жене га нису волеле. Кид га погледа задихан, збуњен, те се прихвати револвера.

Буфало Бил беше стари курвар, те се нацери и врати револвер у корице. Знао је он бољку младог Кида и знао је штошта још о њему, читао је његово избраздано лице као књигу, помало грубље обрађену, да. Одмери га још једном и рече: "Еј мали...'оћеш да јебеш ти шта?" Кид се жицну, зацрвене и упери револвер у Буфало Била. "Изгледа да 'оћеш. Госпођица Џејн ће остати сама...А знаш како дуге ноћи у овој пустари могу бити. Ако ме убијеш...Знаш...Ти си млад, могао би јој се наћи и то..." "Матори, ја сам одметник! Не требају мени такве бледе мршаве...Имам ја своје месиште, не брини ти за мене..." "Верујем да имаш...Него, дедер, пуцај ми ту, с леве стране, и иди тамо, код Џејн. Буди добар момак Кид, не сери да си много зајебан кад ниси. Да хоћу, сад бих могао да ти дођем тамо, налупам пар шамара и пошаљем те у кревет. Пали клинац!"

Кид потеже. Једном, двапут, трипут...док буренце не остаде празно. Затим се окрену, зализа косу и рече: "Баш сам шмекер. Госпођице, долазим."

"Не, не долазиш", рече Џејн након што је опалила из винчестерке. Кид је лежао у реци, а траг крви је носила струја. Буфало Бил је лежао на стени и крв му је капала из уста право у реку.

"Мушкарци су тако безвезе", рече Џејн и пољуби госпођицу Пени, а затим заједно одшеташе ка кочији.