Седим на дну бездана и гледам,
баш се отворило небо,
хоће киша да пада...
Уништи овај лаптоп,
уништи овај блог
и скоро све што је ова луда глава створила
у мрви прашине нестаје...
И то је тако тужно...
Знати да сам тако слаб.
Сутра...
Сутра ћу штампати неко од мојих дела.
А можда и прекосутра.
Или никад.
Исти курац.
0 коментара:
Постави коментар