Тужне судбине

Људи имају неки таленат...
Као свиње, некако,
оно што покушаваш да сакријеш
истерају њушком...

Напишем неко срање
кога се стидим,
али га не обришем са блога
јер нећу да цензуришем себе
иако ме је срам сопствених речи...

И тако,
док ја јачам сопствени карактер,
та нека буђава ствар постане
најпопуларнија на блогу.
Па пресвети Боже, има ли те?
Мораш ли ме баш
на сваку грешку подсећати?

А ви, не читајте свашта,
већ бирајте.
Прочитајте У четири изјутра...
Или тако нешто.
Та ми се донекле допада.
Иако сам је писао пијан и ужасан.
Иако сам и сада луд,
јер ме је пробудила нека вриштећа жена
изразивши жељу да јој поправим рачунар...