Лежао сам у кади, обучен. Гледао у сиве плочице и питао се има ли смисла све ово? На мени зелена мајица бар два броја већа, са именом пива исписаним по сред груди и брада од неколико дана. Упитао сам: "Боже, јеси ту?" Ћутао је. Устао сам и отишао до ормарића, извадио гомилу пилула и прогутао их. Изашао сам напоље, лутао мало. Лутао, седео на бетонском степеништу, ударао главом о зид... Прогутао сам себе. Трудио се да будем бољи, а бивао сам све гори. На крају сам отишао у цркву. И стајао сам ту, са десне стране, сам, у јефтиној зеленој мајици и гледао горе, у куполу. Хеј, мислио сам, ово је као антена, најбољи је сигнал одавде. "Боже, зашто сам ја глуп и ружан, а она лепа и паметна? И зашто је баш мени морала она да западне, зашто не нека обична? Боже?" Таблете су почеле да делују, завртело ми се у глави и почео сам да вичем: "Одговори ми. Одговори ми!" И онда светлост, пао сам на под и зачуо глас: "Не би било занимљиво да је другачије."
3. март 2012.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Dja mi se! Bas,bas! :D Duhoviti nas kolega! :)
ОдговориИзбришиUvek :P
ОдговориИзбриши