Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

7. август 2015.

Посрнуће данашњег друштва и друге зајебанције које нисам спреман да прихватим

Шедим ође на мору и баш је љепо. Међутим, не могу да верујем да је све овако морално искварено. Сви хоће да те зајебу. А огромној већини девојка је битније каква кола возиш и где седиш у клубу (седиш, не стојиш) него какав си човек или чак и фрајер. Јеботе, капирам да мене неће јер и нисам нешто љепушкаст, али имам два другара који баш јесу, скоцкани, љепи, у Београду све их воле, а овде - ништа. Каква је ово криза морала, невиђено. Сви хоће да те зајебу, до сад, за ових пар дана, брат брату, ако ме није једно десет људи покушало зајебати, није нико. И то они које сам провалио. Оних који су ме зајебали, а да нисам провалио, вероватно има и више. 

То ме чини некако тужним. Упознао сам неког кримоса локалног малопре, фин лик, зготивио ме баш. Јеботе, буразеру, да л' је могуће да су овде криминалци фини, а сви остали олош? Контам да би ми тај кримос помогао у животу, ево сад, овог трена, иако ме зна тек неки сат. А ови остали би ме газили да се изврнем негде на улици. 

Ја мислим да под хитно морамо направити оазу за донекле нормалне људе. Док их (нас) још има. Иако ти људи често изгледају чудно, заиста су нормалнији петнаест пута од ових што су као нормални и у већини. Па да ли је реално да су људи у стању да напуне клубове, а само можда петина се добро проведе? Сви ликови депресивни, рибе напуцане, оно, не можеш ништа ни да јој кажеш, само ти покаже руком да одеш. Једино ако баш све говори на теби - ја имам! можете разговарати. И оно мало цурица нормалних, наизглед, што дођу у клубове, се боји пијаних будала, па исто тако терају људе. А типови сви снуждени, једина је разлика у томе што су неки баш упорни, па прилазе, а други и нису баш, па само стоје, подједнако тужни.

Дакле, организовати неко уточиште, што пре, јер ово је хаос. Направити државу за људе који се не поносе тиме што никада нису прочитали неку књигу, за људе којима није битно да ли си обучен у оригинал одећу, за људе који купују патике ради патика, а не зато што је то "баш добра копија Паћотија, па ће рибе мислити да сам богат", за људе који неће бити тотални олош према теби, само зато што изгледаш наивно, за људе који те не гледају са висине само зато што слушаш неку другу врсту музике, за људе који знају да се проведу, а не да константно мисле о томе шта други мисле и страхују да ће испасти смешни. Некако, све ово је баш срање, и ако је ово стваран свет, онда не желим да живим у њему. Па макар до смрти имао тих пар људи и немао жену, нисам спреман да начиним толики компромис и да продам све у шта верујем само да бих био прихваћен, иако ово што је данас и овде нормално, сасвим сигурно није нормално. 

Искрено,
Митоман

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren