Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

4. септембар 2014.

Стотину лепих ствари...

Сањао сам да сам велики писац,
и заиста славан,
свуда, 
на сваком месту,
али кроз слова,
не кроз лик.

И волео сам да идем у продавницу,
пешке,
прелазећи преко канала по срушеној бандери
и поздрављајући људе успут...
Они би само рекли - здраво,
и никог није занимало како тај 
заиста велики писац изгледа...
Било је предивно.

Било је тако добро бити славан
и велики, 
могао сам изаћи пред публику насмејан страшно
и прочитати покоју моју ствар
и добио бих заиста масиван аплауз,
сваки пут...

Као Божији аплауз, 
као палац горе од најважнијег судије...
Али, суштински,
у мојој соби,
трон,
трон са ког сам покорио свет
и даље је била плава баштенска столица
уз дрвени сто који сам добио за девети рођендан...

И то је била најсјајнија ствар у целом сну.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren