Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

19. септембар 2014.

Свађе, казне и врли нови свет

Са женама, све што радиш углавном буде сјајно. Лепе су, уживаш гледајући их... Умеју да разговарају, па чак и да се свађају... Код њих свака свађа има увод, разраду и закључак. Код мушкараца свађе се своде на чопор. Увек неки људи подрже неког од завађених и онда је онај други приморан да се повуче. И све се решава песницама. Или боксерима, палицама, ножевима. Раније сам мислио да је то једино решење. Био сам глуп. Нисам се пуно тукао у животу и нису ме пуно тукли. Можда је требало. Тукао ме је стари пуно, али то се рачуна у васпитање. Но, чињеница је да батине делују на мушко. Већина проблема код мушкараца се своди на его. Када ти је его страшно велики и ти ниси у стању да га контролишеш, онда почнеш да се куробецаш и без размишљања улазиш у конфликте мислећи да си краљ света. Онда се појави неко ко је на степеници изнад тебе и пребије те. Након тога си нормалан и више се не куробецаш, већ се држиш подаље од проблема. Тако то функционише код мушкараца. 

Код жена би свађе биле сјајне, само да не трају тако предуго... Страшно ми се допада што су жене доста елоквентније и умеју да ти сервирају добре реченице на које ти треба исто тако добрим реченицама да одговориш... И све тече, као меч, као да чујеш публику да кличе и сјајно звучи... Говорим, наравно о мушко-женским свађама. Жене кад се између себе свађају то личи на кокошињац. 

И имам једну фикс идеју (најновију) о величанственом свету мира, утопија би била мало дете за величанствени свет у ком влада љубазност, извињења постоје и људи нису смеће... Начин да се то постигне, било где на свету, у било ком тренутку јесте универзално право на освету. Тако је, ОСВЕТА је кључна ствар. На пример, куцала си поруке, ударила човека колима и сломила му обе ноге. У данашњем правном систему би морала да даш нешто кеша и вероватно би ти узели дозволу на који месец. А онај несрећник не може ни у веце сам да иде током наредна два месеца. Да не причам што ће да га жига на сваку промену времена до краја живота. То је срање.

У мом свету, изашла би лепо пред судију. Судија би саслушао тебе, па удареног. Ако те прогласи кривом, нема ту шта да се размишља о казни, него поведете два сведока, оп, у прву споредну уличицу, он (његова тетка опуномоћеник, он сломио ноге) седне у свог тамића, ти станеш и сачекаш да те покупи идентичном брзином. Ене те у колицима, следећи пут ћеш пазити и милина. Не мора то баш бити око за око, зуб за зуб, али људи су багра, велика багра, већина не зна шта значи реч "извини", знају да ће проћи некажњено или са сасвим млаком казном, нарочито ако су богати... И зато треба бити суров, то је једини начин да сви науче, подједнако, како им је Бог саветовао да се односе према ближњем свом...

Не знам, када бих ја владао светом, вероватно не бих дочекао крај првог дана услед радикалности промена... Ако пак бих, могу гарантовати да би свет постао сјајно место у року од двадесет година. И то је оно што се рачуна, у мојој глави. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren