Малверозни

Рано је јутро,
двадесет до једанаест,
седим са чоколадним млеком
испред себе
и питам се
хоћу ли умрети икад,
од рака или
неке сличне малверозности...

Можда бих,
цигарету требао запалити
и уз скандалозно канцерогено млеко
"одважно" изазивати госпођу судбину...

А и судбина је курва,
воли занимљиве крајеве...

Мој ђед је умро
од рака плућа,
а пио је читав живот...
Доктори су рекли,
јетра к'о у детета.

Једнога дана,
ако ме задеси каква малверозност,
волео бих да знам
да постоји разлог тамо негде...

Ђед је волео пиће
и од пића је требао мрети.
Не од плућа,
јебеш плућа.
То није била
права смрт за њега.

Верујем да постоји
права смрт за мене,
да вреба из неког прикрајка,
још увек недоречена,
јер судбина даје последњи
додир, детаљ
који најчешће упропасти све.

Верујем,
и курчевито палим цигарету,
након што сам искапио пола литре
скандалозно канцерогеног млека.