Сулуди случај вечитог хедонисте

Марти Маркони је био ситан проћелав човек, у суштини добар, али пречесто склон лаким зарадама и задовољствима које човек може потражити само са оне стране закона. Имао је добре пријатеље Марти Маркони, Џашкоња Ирвича и Дебелог Буцка. Била је то шашава екипа. Дружили су се, радили заједно, посећивали се и окретали крменадле на роштиљу, док су њихове жене чаврљале о небитним темама из фенси часописа. Свет је био једно фантастично место за Мартија Марконија. Сав у палмама и сулудим заласцима сунца. Но, неке ствари су се десиле, нека лова је изгубљена и док си трепнуо, Марти Маркони се возио у глисеру са своја два најбоља пријатеља, Џашкоњом Ирвичем и Дебелим Буцком ка хоризонту. Имао је бетонске ципеле и константно је понављао - ма дајте момци, немојте зезати. 

"'Еј Марти?", позвао га је Буцко.

"Да?", рече Марти снуждено.

"Добре су ти крменадле биле."

"Хвала Буцко."

"Маркони?", с друге стране глисера звао га је Џашкоњ Ирвич.

"Да Ирвич?"

"Волим те пичко", рече тужно.

"И ја", додао је Дебели.

Били су на пучини и било је дубоко црно море под њима, а Марти Маркони је схватао да се из ове авантурице неће извући. Одрадили су један групни загрљај, а онда су другари помогли Мартију да напусти чамац. 

Марти Маркони је безуспешно покушавао да се плива ка површини. Његове бетонске ципеле су га савршено вукле ка мрачним дубинама океана.

Негде у мрачним дубинама океана, шаран звани Фил је паркирао свој камион марке шили-лил, носивости седам и по тона, са четири нова пропелера, на прилаз гајби. Његов сестрић Пил је био у кући и чекао Фила да осуши руке, па да приступе обедовању. У том тренутку се зачуо прасак. Фил и Пил су погледали напоље и угледали уништен нов новцат камионет марке шили-лил. 

"Тек што сам ставио нове пропелере!", узвикну разочарано Фил.

"Хајде да видимо", рече Пил.

И тако су се сусрели Марти Маркони, Фил и Пил. Ставили су му уређај за дисање под водом који је Пил користио некад, јер је био асматичар. Марти Маркони је био у коми три недеље. Онда се пробудио и тврдио да је мртав још три недеље. Када је коначно схватио да није мртав и да су Фил и Пил аутентични шарани са неаутентичним остацима камионета и свеопштег прилаза њиховој просечној гајби. И тако, дан по дан, Марти Маркони се адаптирао на живот под водом. Све је било исто, имали су луде градове са лудим светлима и луде рибе које си могао имати за нешто морске траве (но, то се и није Мартију дало, отом-потом), разне опијате који су представљали савршену промену у односу на сва она задовољства која је већ изгустирао, горе, хиљаду метара изнад, и многе друге, нове, специфичне ствари које је Марти нарочито заволео. Фил и Пил су постали његови нови најбољи пријатељи. И тако, дан по дан, Марти је дошао на генијалну идеју да провоза шеснаестоточкаша једног од главних фаца подвођа. 

Неколико часова касније, Фил и Пил су везивали дебели плетени балон за његове ноге, а Марти Маркони је још једном у животу био у ситуацији коју није волео баш и понављао - ма дајте момци, немојте зезати. Фил и Пил су се нежно опростили од њега. Умео је Марти Маркони ући човеку или шарану под кожу на страшан начин, био је страшан тип, изузетан, прави лаф... А онда су надували балон и послали га горе. 

Марти Маркони успут помисли: "Јеботе, па остаћу жив! Идем кући!" Но, природа није хтела да се Марти Маркони по други пут извуче. Златоусти Шили-лил је био власник највеће ауто компаније у океану, и, такође је био, бик-ајкула која је осећала страшну потребу да грицне нешто када је пролетела храна везана за балон. И тако је скончао Марти Маркони, који никада није нешто нарочито волео рибу. Или људе. Али је живот волео више од свега. И дотакао је све чаролије овог света.