Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

25. фебруар 2013.

Сав мој мрак

Седим, а моја жена ми каже:
луд си, сувише мрачан и претерано очајан...
Седим и даље и онако кажем:
знам.

Не волиш ме сада,
питам, а она каже
волим те и волећу и након 
двеста очајних текстова...

Ја имам петсто очајних текстова,
кажем,
и недовршених много много више...

Она ме гледа и каже
да то ништа не мења...

Све те приче и песме 
и тмурне исповести...
Све те ноћи које сам провео
сажаљевајући себе,
пијан и несрећан...
Наравно да то ништа не мења...

Јесам се трудио да будем свашта,
свуда и увек...
Моја сулуда жеља да будем све
пречесто ме је спречавала
у покушају да будем
ја.

И тако,
стојим на киши
празних џепова
питајући се како је бити само један ја...

А црвена дама седи негде далеко,
слуша неку будалу 
и воли ме,
надам се, 
исто као јуче,
и надам се,
нешто мање него сутра.

Добродошли у један од стотину мојих прокоцканих живота...

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren