Историјска

И стаћу пред краља снова
и рећи ћу му - ти баш умеш
човеку да улепшаш дан.

Краљ ће се насмејати
и подариће ми вечне снове,
не рекавши ми да ћу
вечност провести
у вечним патњама
на дну последње тамнице пакла.

И сањаћу спас,
сваке ноћи,
и сањаћу њу,
како водимо љубав,
сваке ноћи,
и сањаћу чашу хладне воде,
и воду како ми цури низ браду,
сваке ноћи.

И тако, кроз вечност
ћу проћи,
обићи још један круг
и коначно постати слободан
немајући куд да одем.

Али све то,
све то ће доћи
једнога дана када не будем
успео да преварим сестре предиље,
и у партији покера
извучем карту смрти.

До тада ћу само водити љубав
са мојом мачком на травњаку,
у кревету, на хауби, на трећем спрату,
на шестом спрату и на деветнаестом спрату,
у лифту, на улици и на клупи,
под јарким сунцем ведрог неба,
и ствари ће се дешавати,
падаће ми саксије на главу,
ушинућу се,
украшће ми панталоне,
заљубићу се...

И земља ће се вртети,
а ја ћу бити срећан.
Застрашујуће много.