О тананој мелодији црвене боје

Лука Маршалов је био један од оних несрећних типова који се роде на дну и ту и остану, заувек. Имао је сада већ четрдесет година и био је солидно грађен, са блиставим осмехом и вишеструко ломљеним носом који као да више није припадао склопу његовог бића. За тих четрдесет година никада није постигао нешто што би се могло назвати успехом. Имао је један од оних смешних послова, возио је комби са великим корнетом на врху и продавао је сладолед богатим алавим клинцима, који су се враћали и враћали по још. То је било све. Није имао жену или децу. Није имао породицу. Спавао је у собичку у најопаснијем крају града. 

Свакога јутра је Лука Маршалов устајао у шест часова изјутра и одлазио на супротни крај града, седао у свој комби на ком је великим словима писало: "СЛАДОЛЕД" и кружио градом до увече за неку бедну кинту. Али то сам током лета. Зиме је углавном проводио гладујући у својој соби. 

Било је четири послеподне и Лука Маршалов је пролазио кроз сиротињски кварт пуштајући танку мелодију која је мамила клинце и често остављала у сузама, јер им мајке и очеви нису давали лову за сладолед. Тачније, нису имали, али то ништа не мења. Сузе су текле свакога дана када би Лука Маршалов прошао својом маршутом продавца сладоледа. Увек би се зауставио на тргу на који тренутак, чекајући да се појави неко дете. Понекад би се и појавио понеки клинац или клинка, купио сладолед и срећно отрчао кући и после тог детета не би било месецима... Наравно, то трчање је често за последицу имало испадање сладоледа из руку. Те сузе и то разочарење никада не желите да доживите. Понекад би Лука Маршалов позвао клинку или клинца и дао им нови сладолед. То се десило и овог пута.

- Хеј, мала? Ти, девојчице! Дођи овамо.

Мала девојчица са две велике кике је пришла комбију. 

- Како се зовеш? Даћу ти нови сладолед.

- Елизабета, господине. Стварно ћете ми дати нови сладолед?

- Наравно Ели. Само пођи са мном.

Проблем у читавој области, не само у граду је било повећање броја нестале деце из године у годину. Наравно, људи су видели сувише западњачких филмова у којима је сладолеџија киднапер, силоватељ и убица да би у то веровали данас. Штавише, сви су Луку видели као доброг и друштвеног типа, никако као усамљеника или манијака. Нико није знао за живот који Лука Маршалов води након што паркира комби у гаражу. Док су се Елизабетини родитељи питали где се сада скрила, Лука Маршалов је полако возио ка периферији града. Ели је седела поред њега и лизала најскупљи сладолед. 

Пар минута касније, Лука Маршалов је зауставио комби иза једне куће у предграђу. Затим је извукао свој магнум .44 и пуцао Ели у главу. Није ни трепнуо. А и није много остало од њене мале главице. Изнео је лежерно, а из куће је изашао брадати тип. "Сахрани је ту негде", рече му Лука, "И без зезања, све по пропису обави." "А ко је то?", упита брадоња прекрстивши се. "То је Ели, један од најмоћнијих демона код нас. Макар за сад." "Бићу пажљив", рече брадоња прекрстивши се још једном. Лука Маршалов је обрисао крв са шоферке и седишта, а потом окренуо комби ка граду. Имао је времена за још један круг.

Возио је кроз град који је изгледао баш добро обасјан залазећим сунцем. Скренуо је ка богатом делу града. Знао је да ће тамо продати још пар сладоледа сигурно. Паркирао се на уобичајено место и пустио танку мелодију да свира. Клинци се почели да пристижу. Између клинаца се прогурао дечак од четрнаест или петнаест година. 

-'Еј матори, дај ми тај сладолед 'вамо! 

- Жао ми је мали, мораћеш да причекаш ред.

- 'Ало бре, матори идиоте, шта ти мислиш? Хаха. Идиот. Матори. 

- Стани у ред.

- Педеру један. Дај ми сладолед сад или ћу те пријавити да си ме пипкао!

Мисао протутња Луки кроз главу, а потом и кроз крв. "Што да не?", помисли Лука. Па шта ако није један од њих?

- Сине, како се ти зовеш?

- Шта те брига, маму ти јебем. Марко.

- Марко. Да ли би желео да возиш мој комби?

- Озбиљно човече? Дао би ми да возим твој комби, ха? 

- Наравно. Само да послужим децу. Тренутак.

Неколико минута касније, Марко је сео за волан. "Да кренем?", упитао је. "Крени", рече Лука Маршалов и са смешком поглади шило за лед. Комби са великим корнетом на врху је ишао ка периферији града остављајући танку мелодију као крвав траг за собом.