У мраку сам сам,
у друштву милиона.
Нешто крцка.
Биће да је то заглављени
кликер у мом ђону.
Тако је мрачно.
Корачам улицама,
сенке играју,
а кликер струже...
Шутнем бандеру -
она немо гледа.
Керови лају,
страшна је помрчина,
небо скрива свемир,
небо би да буде граница...
Псето мртвог самураја...
И врућ хлеб раног дана.
у друштву милиона.
Нешто крцка.
Биће да је то заглављени
кликер у мом ђону.
Тако је мрачно.
Корачам улицама,
сенке играју,
а кликер струже...
Шутнем бандеру -
она немо гледа.
Керови лају,
страшна је помрчина,
небо скрива свемир,
небо би да буде граница...
Псето мртвог самураја...
И врућ хлеб раног дана.
0 коментара:
Постави коментар