Лежао сам ноћас на кревету
и сећао се тебе.
Ти си једна од оних
које се заборавити не дају.
Та коса, тако превише ње,
свуда -
у мојим устима,
очима,
у мојим рукама,
помешана са мојом
кратком оштром косом.
Тако бела и топла,
док се стискаш уз мене.
Поново те гледам
како падаш на дупе,
са ролера
које никад ниси умела да возиш.
И смејем се.
А ти си на другом крају света,
пијеш лимунаду
и волиш неког другог билмеза.
Лежао сам ноћас на кревету
и сећао се
колико си савршена била,
вечито превише пијана,
превише луда и превише топла,
мало парче савршеног меса.
0 коментара:
Постави коментар